Mali kameni grad na brdu iznad sela Rajac, jedno od najneobičnijih i najlepših mesta u Negotinskoj krajini, jedinstven arhitektonski kompleks u Evropi. Tako bi ukratko mogle da se opišu Rajačke pimnice. A kako je sve počelo?
Zahvaljujući geografiji i pogodnoj mikroklimi, u Negotinskoj krajini postoji vekovna tradicija vinogradarstva. Kako se povećavao broj vinograda a samim tim i količina vina, pojavila se i potreba za dodatnim objektima blizu vinograda koji bi imali posebne uslove za skladištenje i lakšu proizvodnju. Tako su počele da se grade pimnice, kako ih nazivaju u istočnoj Srbiji, ili pivnice što je takođe prihvatljiv naziv.
Na brdu Beli breg, dva kilometra od sela Rajac počeo je da niče mali kameni grad sa ušorenim kućama povezanim sokacima. Sve pimnice su izgrađene od ručno tesanog kamena peščara, sa gredama od bukovog ili hrastovog drveta, zidovima debelim do 60 centimetara i pokrivene ćeramidom. U zavisnosti od mogućnosti i potreba građeni su prizemni objekti ili veći koji su u prizemlju imali podrum, a na spratu prostorije za boravak vinogradara tokom berbe i negovanja vina.
Najstarije građevine potiču iz osamnaestog veka ali je najintenzivnija gradnja bila u drugoj polovini devetnaestog veka kad je vinogradarstvo u ovim krajevima počelo intenzivno da se razvija. Baš u tom periodu Evropu pogađa filoksera, napast koja je uništavala vinograde. U želji da se iz Amerike donesu nove sorte, zajedno sa vinovom lozom stigla je i mala vaška koja je za nekoliko godina zbrisala hektare i hektare vinograda.
Dok su brojni francuski vinari tražili nova mesta za rad, glas o dobrom grožđu i klimi Negotinske krajine stigao je i do njih. Iako je po selima ostala priča da su pimnice počele da se grade kad su „Francuzi došli i naučili naše kako se pravi vino“, istina je da su oni zapravo pomogli da vina iz Krajine zakorače u svet. Pimnice su mnogo pre njihovog dolaska već bile tu. Francuzi su učvrstili priču o kvalitetu grožđa, donosili su nove metode fermentacije, delili savete vezano za izbor sorti i načina orezivanja. Filoksera je kasnije stigla i do Krajine ali je tada već pronađeno rešenje za borbu protiv nje.
Čitavo selo se u vreme berbe selilo „gore u pimnice“. Kuvalo se napolju na ognjištu, pilo iz bokala i prepričavale anegdote. Najpoznatija je ona o popu koji je, kažu, došao da blagosilja vino pa tokom revnosne provere svakog bureta u jedno od njih i upao jer se previše nagnuo. Društvo ga je navodno nakratko zatvorilo onako u šali „da vino dobije još jedan blagoslov iznutra“, a kad su ga izvukli bio je zadovoljan i pričljiv. Niko sa sigurnošću ne zna da li se to zaista dogodilo, zapis o tome ne postoji ali legenda i dalje živi. A sve legende i priče najbolje idu uz još jednu čašu dobrog vina.
Kompleks Rajačkih pimnica je nekada imao više stotina podruma. Iako su bile gotovo napuštene, Rajačke pimnice danas ponovo oživljavaju. Poslednjih desetak godina kompleks prolazi kroz obnovu, život se ponovo vraća među kamene ulice i posetilaca je sve više.
Ipak, ono što je najvažnije – autentičnost nije izgubljena. Pimnice i dalje izgledaju isto kao i pre dva veka a vino je i dalje njihova duša.
Živeli!
Iz mog kredenca,
Biljana
Fotografije: D.N.
