Ovde nema velikih hotela, akva parkova i noćnih klubova. Na Pelionu kafa traje duže, a tišina se čuje. Istorija kaže da su bogovi sa Olimpa ovo mesto izabrali za svoje izletište. Ako biste voleli da upoznate neku malo drugačiju Grčku od one koja se viđa na prospektima, onda svakako treba da nastavite sa čitanjem.
Između Egejskog mora i mirnog Pagasetskog zaliva, u blizini luke Volos, nalazi se poluostrvo Pelion sa istoimenom planinom koja se na njemu uzdiže. Najviša tačka je na 1600 metara nadmorske visine što ovom mestu daje prijatnu mediteransku klimu sa toplim letima bez ekstremnih vrućina, blagim zimama na priobalju ali i dosta snega na najvišim delovima. Ovde vas čak i u letnjim mesecima može dočekati niska temperatura i gusta magla na najvišim tačkama.
Poluostrvo je u obliku potkovice sa pitomijim predelima i mirnim morem na zapadu, ali mnogi kažu da se ono što je najlepše na Pelionu nalazi sa druge strane planine, na istoku. Tu vas čekaju prelepe plaže sa tirkiznim morem, slikovita sela ali i krivudavi putevi i često vetrovito i nemirno more. Za koju god varijantu odlučite nećete biti uskraćeni za zelenilo kojeg ne manjka na poluostrvu. Od maslina, smokvi i citrusa u mestima bliže moru, do pravog planinskog rastinja na višim delovima: hrastova, bukvi, jela i smreke.
Ono što Pelion čini posebnim su brojna tradicionalna planinska sela. Zahvaljujući Turcima koji nisu bili mnogo zainteresovani za planinske predele, brojni Grci iz tesalijske ravnice su naselili ova krajeve jer su se tu osećali bezbednije. Nisu ni slutili da će kamene kuće i uski kaldrmisani putevi koje su tada gradili, jednoga dana biti prava turistička atrakcija. Iz daleka sva sela izgledaju kao pažljivo upakovane kockice koje su utisnute brdo.
Uski kaldrmisani putevi, veliki trg u hladu platana, neverovatnan pogled na more sa svakog prozora i brojne česme sa pijaćom vodom su ono što je zajedničko za sva sela. Makrinica, Tsagarada, Zagora, Milies, Kisos su samo neka od dvadesetak sela na poluostrvu. Svako od njih ima neku svoju tajnu i pamte se po mirisima, ukusima i sitnim trenucima.
Makrinicu zovu i Balkon Peliona. Teško je odlučiti da li je pogled ka moru lepši danju ili uveče kad se upale svetla u Volosu. Ceo grad na dlanu, more u daljini i osećaj da stojiš na velikoj terasi iznad sveta.
Tsagarada, jedno od najstarijih sela na Pelionu, rasuto kroz gustu šumu, podeljeno na nekoliko delova, a u njegovom srcu se nalazi platan star više od hiljadu godina. Hortenzije ovde rastu kao da su oduvek deo pejzaža.
Vozeći se krivudavim putem do Zagore, pomislićete da su sve jabuke ovog sveta preseljene u ovaj deo.
Milies i mala železnička stanica za prugu uskog koloseka, koja ide kroz šumu preko više kamenih mostova, može da doda malo avanture u vaš odmor.
Kisos, skriven među drvećem, tiši i povučeniji, ponosan na svog nekadašnjeg stanovnika i učitelja, Rigu od Fere.
U kojem god selu da se zadesite, moći ćete lepo da prezalogajite. Gastonomska ponuda je bogata, od tradicionalnih grčkih pita sa sirom i raznim zelenišima, preko suvlakija, jagnjetine ispod sača pa sve do jela koja se retko viđanju u drugim krajevima. Ono što mora da se proba na Pelionu su punjeni cvet tikvice i specofai – domaće kobasice sa paprikom u sosu od paradajza. Nikako ne propustite ni slatko od kestena, za koje do tad nisam znala da se pravi.
Razne ukuse i mirise Peliona možete da osetite i ako imate sreću da vas iznenadi domaćica Katarina kod koje ste odseli. Moje znanje engleskog jezika nije loše, njeno onako. Konverzacija na grčkom se svodi na osmeh uz dvadesetak reči koje sam naučila odlazeći na letovanja.
Ali tanjir sa hranom uz poruku ispisanu rukom govori više od svih rečnika koji su odštampani. Najslađe je uvek ono što se ne očekuje pa tako i vanila kolačići i domaći džem od jabuka u trenutku kad se vratiš u sobu iscrpljen od šetnje, vode i sunca i sve bi dao za nešto slatko. Pored tanjira papirić sa porukom ispisanom rukom: “enjoy your meal!”.
Malo je reći da smo bili oduševljeni, a naša domaćica bi odmahivala uz objašnje kako to nije ništa. Eto, baš su to danas spremali pa zašto i mi da ne probamo. Dopisivanje se nastavilo i narednih dana uz slatko od višanja, čokoladni kolač, povrće koje je tek ubrano u bašti iza kuće i lokumadese prelivene medom.
Trenutak kad vam neko donese nešto iz svoje bašte govori o mestu više nego bilo koji turistički vodič. Osetite da niste samo gost koji prolazi već neko ko je makar na kratko bio deo tog mesta. Pelion se pamti po detaljima: po hladu platana, zvuku izvora i mirisu jutros ispečenog kolača.
I možda je baš to razlog da se na Pelion vrati – ili bar dugo misli na njega.
Iz mog kredenca,
Biljana
Fotofrafije: D.N.
