Legenda kaže da su pre osam stotina hiljada godina džinovi i bogovi razgrnuli stene i pustili Panonsko more da isteče u Crno more. Tako je nastao vrtlog, vir ili kovitlac. Brojni narodi su kroz istoriju ratovali za ovu oblast, a Turci mu u srednjem veku nadenuše ime koje nosi i danas – Đerdap.
Veliki i Mali kazan su najlepši deo Đerdapske klisure a po mnogima i najlepši deo toka Dunava. Mesta na kojima zbog brojnih vrtloga površina vode izgledala je kao da vri, pa otud i ime Kazan. Lepi plavi Dunav nije bio baš blagonaklon prema onima koji ovuda plove. Suženje Kazan, dugo dvadestet kilometara je predstavljalo noćnu moru kapetanima brodova. Širina Dunava na ulasku u kazan je 150 metara . Poređenja radi, širina Dunava kod Golupca je 6,5 kilometara, gde je on i najširi.
Pre izgradnje hidroelektrane reka je na ovom delu bila jako brza, imala je veliki pad i mnogo kaskada. Dubina je bila znatno manja nego sad. Ovim delom Dunava se moglo ploviti samo uz pomoć locova tj. sprovodnika brodova. To su bili stručni piloti, odlični poznavaoci rečnog toka. Tada jako traženo i plaćeno zanimanje, danas skoro zaboravljeno. Posao loca je bio da se u stanicama na srpskoj ili rumunskoj strani ukrca na brod i preuzme komande tj. da daje instrukcije kapetanu kako bi bezbedno sprovedli brod kroz klisuru.
Na svaki brod su se ukrcavala po dva pilota, jedan bi bio na krmi a drugi na pramcu. Morali su da poznaju svaki kamen u Dunavu jer je i najmanja greška bila jako skupa. Zanat su pekli slušajući priče svojih starijih kolega i rođaka. U to vreme su postojale karte na kojima su bile označene prepuručene putanje ali je iskustvo loca bilo dragocenije od bilo koje karte.
Dunavom je nekada plovilo mnogo više brodova pa bi se na ovom mestu pravilo usko grlo. Kroz Kazan su se brodovi mogli kretati istovremeno samo u jednom smeru. U jednom trenutku je moglo da plovi najviše tri šlepa, ostali bi morali da sačekaju svoj red. Preticanje i sustizanje brodova je bilo zabranjeno.
Da bi se obezbedilo bezbedno kretanje postojale su signalne balon stanice. To su velike aluminijumske kugle čiji položaj pokazuje da li je kretanje dozvoljeno ili zabranjeno. Spušteni balon pokazuje da je dozvoljena plovidba nizvodno, podignuti da je dozvoljena uzvodno. Danas se komunikacija odvija putem radio veze, a baloni predstavljaju jedan lepi suvenir u Đerdapskoj klisuri. Plovidba je bila zabranjena noću, kad Dunav zaledi i u uslovima loše vidljivosti.
Izgradnjom hidroelektrane se potpuno promenio Dunav, a i kompletan život u ovom delu Srbije. Nivo reke je znatno podignut, poplavljena su ili izmeštena brojna naselja, među njima Donji Milanovac, Tekija, Oršava, ostrvo Ade Kale. Podizanjem nivoa Dunava promenila se i njegova temperatura pa samim tim i flora i faune reke. Izgradnjom hidroelektrane presečen je put morunama i jesetrama koje su dolazile iz Crnog mora i mrestile se u dubokim virovima Kazana. Tako je nestao i čuveni kladovski kavijar, svetski poznati delikates izuzetnog kvaliteta koji se pravio od ikre ovih riba.
Tadašnji zvaničnici su govorili da je Dunav ukroćen i da je sada u službi čoveku. Pompezno su se objavljivani podaci o milijardama kilovat časova električne energije, o dvostrukom kapacitetu plovidbe. Nasuprot državnicima koji su se fotografisali sa osmehom, običan svet je bio u suzama zbog gubitka obradivog zemljišta i kuća, neostvarene finansijske nadoknade i gubitka posla.
Locovi, do tada povlašćeni članovi društva, više nisu bili potrebni. Jedino sećanje na njih su balon stanice koje se i danas mogu videti u Đerdapskoj klisuri. One nisu u funkciji plovidbe već imaju svrhu da nas vrate u neko vreme kad su Dunav i život sa njim bili potpuno drugačiji.
Iz mog kredenca,
Biljana
Fotografije: D.N.
